Šta nas uči neformalna nega

Moja majka ima 83 godine, mada je mlada duhom i još uvek se šali kako je napokon napunila 20 godina – nasuprot večitim 18.

Ja sam se nedavno vratila u Srbiju, posle trideset godina života u Aziji. Roditelji su ostarili, a naša povezanost, razvučena između vremenskih zona i nemogućnosti da se često viđamo, nas je naučila da se svako brine o sebi kako smo znali i umeli.

U poslednje vreme sve češće ih posećujem, pokušavam da nadoknadim propušteno i da, naravno, pružim podršku.

Ali nešto čudno je počelo da se dešava: „Nemoj da pereš sudove, ne treba da ideš u prodavnicu, ostavi to – ja ću.“

Uskoro sam shvatila da nisam baš vešta u pružanju pomoći.

Briga, shvatila sam, nije uvek jednostavna – čak ni kada dolazi iz najdublje ljubavi.

Dok sam jutros pila kafu s majkom, pokazala sam joj stranicu Nana Prime. Pogledala je, pa mene – pomalo zbunjeno. Kada ide kod doktora, uvek joj kažu da je „vitalna žena“. Kao da sam je iznenadila samim pomenom gerontodomaćice, u trenutku kada ona još želi da sve drži pod kontrolom. Ipak sam nastavila i zajedno smo čitale opis:

Pomoć u svakodnevnim aktivnostima – oblačenje, kretanje, održavanje lične higijene.

Održavanje domaćinstva – priprema lakih obroka, osnovno čišćenje, kupovina.

Socijalna i emocionalna podrška – razgovor, šetnje, čitanje, društvene igre.

Zdravstveni nadzor – podsećanje na lekove, komunikacija s lekarima.

Zaključile smo da joj pomoć u svakodnevnim aktivnostima još nije potrebna, i da se već snašla za teže poslove u kući. Ali kada smo došle do dela o socijalnoj i emocionalnoj podršci, pogledala sam je i rekla: „E, to ti ja pružam.“ Nasmejala se, i – sasvim ozbiljno – pitala koliko treba da mi plati. Bio je to prvi trenutak da smo obe jasno osetile koliko je ovaj deo nege – emotivna povezanost, razgovor, prisutnost – jednako važan kao i fizička briga.

Šta nauka i praksa kažu o neformalnoj nezi

Promena porodičnih uloga i međugeneracijski odnos
Negovanje često menja dinamiku odnosa: roditelj koji je nekad brinuo o deci postaje osoba o kojoj se brine. Istraživanja o neformalnim negovateljima u Srbiji ističu važnost samostalnosti i samopoštovanja osobe koju negujemo, jer to čuva njeno dostojanstvo i osećaj smisla.

Emocionalni aspekti nege

Kod negovatelja su česta osećanja nemoći, krivice, usamljenosti i tuge - naročito kada ne mogu da pomognu koliko bi želeli. Briga nije tehnički zadatak, već proces učenja - kako da ostanemo prisutni i kada ne znamo sve odgovore.

Prava negovatelja i potreba za vremenom za sebe

U publikaciji vodiča Ja, neformalni negovatelj objavljenog od strane Crvenog Krsta 2023-će godine se jasno navodi da negovatelj ima pravo:

da pogreši,
da se umori i uzme vreme za sebe,
da kaže „ne“,
i da bude priznat kao važan deo porodičnog sistema.

To znači da emocionalna podrška nije luksuz, već osnovna potreba – kako za negovatelja, tako i za stariju osobu. Briga o drugome ne sme da znači gubitak brige o sebi.

Psihosocijalna i zajednička podrška

Grupe podrške i programi samopomoći za negovatelje pokazali su se kao važan factor očuvanja mentalnog zdravlja – jer smanjuju izolaciju i jačaju osećaj pripadnosti. Na mikro nivou, ta podrška se događa upravo u malim trenucima – kao što je jutarnja kafa s majkom. U takvim trenucima stvara se prostor gde se deljena svakodnevica pretvara u međusobno razumevanje i povezanost.